U Briselu, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izazvao je oluju kritika iz Bele kuće i vodećih zapadnih zvaničnika zbog sugestije da ne bi branio saveznike NATO-a koji ne bi dovoljno trošili na odbranu, čak bi i podsticao Rusiju da ih napadne.
Odgovori na neka ključna pitanja o NATO-u, Trampovim komentarima – koji se kandiduje za još jedan mandat u Beloj kući u novembru i vodi predsednika Džoa Bajdena prema nekim anketama – i njihovim posledicama su sledeći.
ŠTA JE NATO?
Osnovan 1949. godine kao odgovor na Sovjetski Savez sa rastućim napetostima hladnog rata, NATO je politički i vojni savez zemalja Severne Amerike i Evrope.
U članu 5 svog osnivačkog ugovora, utvrđen je princip kolektivne odbrane – ideja da je napad na jednog člana smatran napadom na sve njih.
NATO donosi odluke konsenzusom, ali politička i vojna snaga Sjedinjenih Država znači da je ona daleko najmoćnija zemlja u savezu, a njen nuklearni arsenal se smatra krajnjim osiguranjem.
KOJE ZEMLJE SU U NATO-U?
NATO trenutno ima 31 člana – većinom evropskih nacija, uz Sjedinjene Američke Države i Kanadu.
Najnoviji član je Finska, koja se pridružila prošlog aprila kao reakcija na invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Švedska je podnela zahtev za pridruživanje zajedno sa Finskom, ali čeka da Mađarska ratifikuje njen zahtev kao poslednji veliki korak pre članstva.
Tokom hladnog rata, glavni fokus NATO-a bio je zaštita Zapadne Evrope od Sovjetskog Saveza. Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, NATO je proširen kako bi uključio zemlje bivšeg komunističkog bloka iz Centralne i Istočne Evrope.
Članovi NATO-a kreću se od velikih zemalja poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Turske do malih nacija poput Islanda i Crne Gore.
ŠTA JE TRAMP REKAO O NATO-U?
Kao predsednik SAD-a od 2017. do 2021. godine, Tramp je često kritikovao NATO i članice poput Nemačke, optužujući ih da ne plaćaju dovoljno za svoju odbranu i da se oslanjaju na Vašington da ih zaštiti. Otvoreno je dovodio u pitanje princip kolektivne odbrane NATO-a.
Druge američke administracije takođe su optuživale Evropljane da ne troše dovoljno na odbranu, ali u manje oštrim tonovima.
Tramp je svoju kritiku podigao na novi nivo na skupu predizborne kampanje u subotu u Konveju, Južna Karolina, kada je ispričao navodni razgovor sa “predsednikom velike zemlje”.
“Eto, gospodine, ako ne platimo, a napadne nas Rusija – hoćete li nas zaštiti?” Tramp je citirao neimenovanog lidera.
“Rekao sam: ‘Niste platili? Dužnici ste?’ Rekao je: ‘Da, recimo da se to dogodilo.’ Ne, ne bih vas zaštitio. Naprotiv, ohrabrio bih ih (Rusiju) da rade šta god žele. Morate platiti”, rekao je Tramp.
KAKO SE FINANSIRA NATO?
Tramp je često optuživao druge članice NATO-a da ne plaćaju svoje obaveze, stvarajući utisak da je savez poput kluba sa članarinama.
Ali NATO funkcioniše drugačije. Ima neke zajedničke fondove, u koje svi članovi doprinose. Ali ogromna većina njegove snage dolazi iz nacionalnih troškova za odbranu članova – za održavanje snaga i kupovinu oružja koje takođe može koristiti NATO.
Međutim, članice NATO-a su se obavezale da će trošiti najmanje 2% svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake godine na odbranu – i većina njih nije ispunila taj cilj prošle godine.
KOLIKO ČLANOVA NATO-A ISPUNJAVA CILJ TROŠKOVA ODBRANE?
Prema procenama NATO-a iz jula prošle godine, očekivalo se da će 11 članova ispuniti cilj od 2% u 2023. godini. To su bili Poljska, Sjedinjene Američke Države, Grčka, Estonija, Litvanija, Finska, Rumunija, Mađarska, Letonija, Velika Britanija i Slovačka.
Nemačka, ekonomska supersila Evrope, procenjena je na 1,57%. Ali nemački zvaničnici su rekli da očekuju da će ispuniti cilj od 2% ove godine, delom zahvaljujući posebnom fondu od 1 milijarde evra koji je uspostavljen kao odgovor na rat Rusije u Ukrajini.
Najmanji trošadžije kao udelu nacionalnog BDP-a bili su Španija, Belgija i Luksemburg, prema NATO-ovim podacima.
