U jednoj sednici koju su obeležile jutarnje rasprave, demokratski vođen Senat SAD-a podržao je sveobuhvatan paket pomoći u iznosu od 95,34 milijarde dolara namenjen Ukrajini, Izraelu i Tajvanu. Iako je Senat ubedljivo glasao sa 70-29 u korist, sudbina ovog predloga ostala je neizvesna pošto je prosleđen u Predstavnički dom koji kontrolišu republikanci.
Lider većine u Senatu, Čak Šumer, istakao je značaj ovog bipartizanskog predloga, naglašavajući njegove duboke implikacije na nacionalnu bezbednost i jačanje zapadne demokratije. Izražavajući optimizam, Šumer je pozvao na brzu akciju u Domu, apelujući na predsednika Mikea Džonsona da omogući hitno glasanje.
Međutim, stav predsednika Džonsona ostao je nejasan, navodeći zabrinutost zbog nedostatka konzervativnih mera u predlogu koji bi rešile problem migranata na granici SAD-a i Meksika. Ova kolebljivost bacila je sumnju na dalji tok predloga kroz Dom.
Za Ukrajinu, koja se suočava sa dugotrajnom ruskom agresijom i ekonomskim izazovima, ovaj paket predstavljao je spas. Predsednik Džo Bajden uporno je zagovarao povećanje pomoći, suočavajući se s otporom, pretežno od republikanskih hardlajnera.
Rasprave u Senatu odvijale su se usred snažnog protivljenja, s osam republikanskih senatora koji su sproveli obiman filibuster. Ipak, predlog je prošao, obuhvatajući odredbe ne samo za Ukrajinu već i za Izrael, humanitarnu pomoć Palestincima i jačanje saveznika u Indo-pacifiku protiv kineske asertivnosti.
Iako je Senat doneo odlučujući korak, prepreke su bile prisutne i dalje. Republikanci u Domu, oprezni da se ne usklade sa stavom Senata, iskazali su sumnju u izvodljivost predloga, ponavljajući skeptičnost bivšeg predsednika Trampa i signalizirajući moguće nesuglasice unutar stranke.
Sa sudbinom predloga na tankom ledu, put napred ostao je neizvestan. Ipak, zagovornici su pozdravili bipartizanski napor Senata kao značajan korak ka unapređenju globalne stabilnosti i sigurnosti.
Paket pomoći, koji uključuje značajne alokacije za Ukrajinu, Izrael i regionalne partnere, imao je za cilj da adresira trenutne humanitarne potrebe i odbije agresore. Međutim, put kroz zakonodavni proces obećao je da će biti težak, obeležen političkim sukobima i različitim prioritetima.
